Александар

Александар је мушко име грчког порекла (грч. Αλεξανδρος). Настало је од речи алексо (αλεξω), што значи отерати или одбранити некога тј. заштитити некога, и анер (ανηρ, у генитиву ανδρος), што означава мушкарца или припадника људског рода уопште, или некога ко је доказао да поседује високе моралне квалитете тј. људскост. Име Александар би, дакле, значило заштитник људи тј. заштитник људског рода.

Распрострањеност имена Александар

Појављује се у многим језицима, у српском и македонском Александар, руском Александр, белоруском Аляксандр, бугарском Александър, украјинском Олександр, латинском, енглеском, немачком, данском, холандском, шведском, словачком Alexander, хрватском Aleksandar, словеначком Aleksander, румунском Alexandru, чешком Alexandr, пољском и шпанском Alejandro, италијанском Alessandro и француском Alexandrelex. У мађарском се појављује у облику Sándor, финском Aleksanteri, а у арапском Äl-Iskändär, турском İskender и албанском Skënder. Поред имена Александар, још неколико имена има грчку основу алексо, као нпр. Алекса, Алексеј и Алексије. Женски облик имена је Александра.

Порекло имена Александар

У грчкој митологији ово име се помиње као епитет богиње Хере, жене бога Зевса. Богиња Хера се у граду Сикиону у Грчкој (простор данашњег округа Коринтија) поштовала као Хера Александрос (грч. Ἥρᾱ Ἀλέξανδρος), чиме је означавана као заштитница људског рода.

Велики број владара је носио ово име. Најпознатији је свакако Алексадар Велики (356-323 пне), краљ Македоније, који је у 4. веку пне. створио царство које је обухватало простор тадашње Грчке, Египта, Персије и делова Индије. Током својих освајања, Александар Велики је свим главним градовима освојених земаља и покрајина мењао име у Александрија (Ἀλεξάνδρεια). То име су носили градови на простору садашњег Авганистана, Ирана, Ирака, Турске, Пакистана, Таџикистана и Туркменистана. Укупно више од 70 градова, међу којима су и данашњи Кандахар, Херат и Баграм у Авганистану, Хучанд у Таџикистану, Искендерун у Турској и Мерв у Туркменистану. Александрија у Египту и данас носи то име, а у њему се налазила и Александријска библиотека, у то време највећа библиотека на свету и једно од Седам светских чуда античког света.

Александар Невски (120-1263), из династије Рјуриковича, један је од најпознатијих руских владара и најзначајнијих личности руске историје. Био је кнез новгородски и велики кнез кијевски и владимирски. Прославио се у бици код реке Неве против тевтонских витезова 1240, по којој је и добио надимак Невски. Пре смрти примио је монашки постриг под именом Алексије. Канонизован за светитеља као свети Александар Невски (слави се 23.11. по јулијанском, тј. 6.12. по новом календару). Многе цркве су му посвећене, међу којима и црква св. Александра Невског у Београду.