Владислав
Владислав је име словенског порекла, настало од речи влад (од владати) и слав (од слава), са значењем славан као владар. Први део имена чини основа влад, што је заједничко и именима: Влада, Владе, Владо, Владан, Владоје, и слично. На основу влад додат је словенски наставак слав, који имају и имена: Богослав, Бојислав, Борислав, Бранислав, Братислав, Будислав, Велислав, Верослав, Видослав, Витослав, Владислав, Војислав, Доброслав, Драгослав, Живислав, Живослав, Зорислав, Крунислав, Љубислав, Марислав, Мирослав, Негослав, Његослав, Првослав, Предислав, Радислав, Радослав, Светислав, Србислав, Станислав.
Име је рапрострањено у многим словенским језицима и народима, као нпр. у руском, српском и бугарском Владислав, чешком, словачком, хрватском и словеначком Vladislav, пољком Władysław, и слично. Појављује се и у скраћеном облику овог имена – Ладислав. Женски облик имена је Владислава.
Име Владислав су носили многи словенски краљеви и владари, још од 11. века, као што су: бугарски цар Јован Владислав Бугарски (11. век), српски краљеви Стефан Владислав Немањић и Владислав Други Немањић, босански кнез Владислав Котроманић, велики војвода Владислав Косача, литвански велики кнез Владислав Други Јагело (1351-1434), пољски краљ Владислав Трећи Јагелонац (1423-1444), и многи други.
Међу најзначајнијима је српски краљ Стефан Владислав Немањић, краљ Србије 1233—1242, син краља Стефана Првовенчаног и синовац светога Саве. Био је ктитор манастира Милешева, у који су, за време владавине краља Владислава, мошти светога Саве пренешене из Бугарске. Канонизован је као свети краљ Владислав а слави се 24.9. по јулијанском тј. 7.10. по новом календару.
Носилац овог имена је и Владислав Петковић Дис (1880-1917), српски песник. Његов надимак “Дис” је настао управо на основу свог имена, издвајајући средња три слова од укупно девет слова која чине то име – вла-ДИС-лав. Градска библиотека “Владислав Петковић Дис” из Чачка је 1964. покренула песничку манифестацију “Дисово пролеће”, у оквиру које сваке године додељује награду за песништво под називом “Дисова награда”. Неколико основних школа које носе име “Владислав Петковић Дис”. То су основне школе у Великом Мокром Лугу (Београд-Звездара), Заблаћу код Чачка, Грљану код Зајечара, као и приватна основна школа “Владислав Петковић Дис” у Београду.
Неке од знаменитих личности које су носиле име Владислав:
- Јован Владислав (10. век, буг. Иван Владислав), цар Бугарске 1015-1018.
- Владислав Први Херман (1044-1102, пољ. Władysław I Herman), кнез Пољске 1079-1102.
- Владислав Трећи Пјаст (1165-1231, пољ. Władysław III Laskonogi), војвода Великопољске
- Стефан Владислав Немањић (1198-1267), син краља Стефана Првовенчаног, краљ Србије 1234-1243.
- Владислав Први Локетек (1261-1333, пољ. Władysław I Łokietek), војвода до 1300. и кнез Кракова од 1305. до 1320, od 1320. краљ Пољске
- Владислав Немањић Други (1280-1326), син краља Стефана Драгутина, обласни господар у Угарској и Србији, а затим и краљ на северу Србије (1321–1324)
- Владислав Котроманић (1295-1354), кнез, син бана Стефана Котроманића
- Владислав Херцеговић Косача (1426-1490), син Стјепана Вукчића Косаче, велики војвода босански, херцег од светога Саве
- Владислав Други Јагело (1362-1434, пољ. Władysław II Jagiełło), велики кнез Литваније (1377—1434) и краљ Пољске (1386—1434)
- Владислав Петковић Дис (1880-1917) – песник и родољуб
- Владислав Ф. Рибникар (1871-1914), новинар, оснивач дневног листа „Политика“
- Владислав С. Рибникар (1900-1955), новинар, директор листа „Политика“, један од оснивача новинске агенције ТАНЈУГ, и њен први директор
- Владислав Каћански (1950-2006), позоришни и филмски глумац